Ispovijest VEDROVE planinarke – Zaljubih se u planinu

Moram neke utiske da napišem. Prošle godine čujem od komšinice ide “Vedro” na Bjelašnicu. Razmislim, prelistam stranicu, odlučim da i ja idem da izađem malo iz kuće.

Tačno na današnji dan krenemo, ali ja totalno nespremna, zbunjena, gledam u autobusu taj divni mladi svijet i postavljam sama sebi pitanje: “Gdje ideš, upala si u nepoznato? KO SU OVI VEDRAŠI? Vidiš li kod njih opremu?” itd, ali nešto u meni ne da mi da odustanem.

Formiramo kolonu i krenemo prema kući spasa, snijeg dubok, stajem u tragove čovjeka ispred sebe, vidim samo njegove gojzerice, a kod mene na nogama neke gumene čizme, dođe mi momenat i da zaplačem. Kada smo došli do kuće spasa, koja se jedva nazirala od magle, dio ekipe vrati se u hotel “Maršal”, a ja odlučim da idem dalje, u meni se javio neki inat, htjela sam samu sebe kazniti kada sam krenula tako nespremna. Magla, snijeg, mećava onemogućavali su nam kretanje, kapa na mojoj glavi zaleđena, ispred mene čovjek iz “AVANTURA” okrenu se i kada je vidio da nemam ni rukavice, ponudi mi svoje. Jedva se vučem, ali moram izdržati, sada nema više odustajanja. Idemo, idemo, a vjetar nas šiba sa svih strana. O, Bože, opet mi dođe onaj isti osjećaj, hoću da zaplačem, odjednom čujem glas, ali jedva vidjeh. Bio je to Nerko, veli: “Izdrži, Mevlo, možeš ti to!” Te riječi kao da mi dadoše snagu i podstrek da idem dalje, međutim što smo dalje išli, moje noge su bile sve kraće i kraće, jedva koračam, iza mene Fahrudin primijeti da mi ponestaje snage, počeo me gurati, pomagati mi da dođem do cilja, kažu blizu smo Opservatorija. Konačno, ulazimo u Opservatorij koji je bio sav okovan ledom. Više ne mogu maketi, teškom mukom presvukoh se i malo prezalogajih. I opet sama sebi postavljam pitanje kako sići do hotela, ali silazak je bio mnogo lakši.

Danas, godinu dana tačno od ovog pohoda, ja, žena u 5. deceniji života, zahvalna sam mojim dragim VEDRAŠIMA. Ne mogu reći da sam prava planinarka, ali mnogo toga sam naučila sa vama, kao prvo zaljubih se u planinu, upoznala sam divne ljude, divim se našoj omladini. Moram napomenuti, za godinu dana pješačenja sa vama, izgubila sam 10 kg tjelesne mase, kondicija mnogo bolja, a i psihičko stanje vidno popravljeno, opremu malo pomalo nabavljam i sve je jedno divno iskustvo.

Radujem se i sa nestrpljenjem očekujem svaki naredni pohod. Hvala vam, dragi moji VEDRAŠI i uvijek Vam VEDRO bilo u svim segmentima života.